Nisam siguran da li sam bio preoštar kada sam pisao o postavci u Nebojša kuli. Sa jedne strane mislim da je napisano prilično objektivno, sa druge strane ne osećam se preterano ugodno kritikovati nešto u šta je očigledno ušlo dosta truda.
No kao što rekoh stojim iza kritike, možda ne toliko oskudnost informacija koliko oblik prezentacije istih koji je delovao kao glorifikovana stranica na vikipediji.
Thing is, možda sam u nekoj manjini (ne bi bilo prvi put) no ja kada odem u muzej ili galeriju želim prije svega da naučim nešto više o temi postavke ili o umetniku i njegovoj umetnosti i neretko imam utisak da posebno izložbe nisu zamišljene na način da neko nešto nauči.
Razumem da u mnogim slučajevima postoje vodiči ali oni su često vremenski ograničeni ili ograničeni minimalnim brojem posetilaca za koje vodič pruža objašnjenja, čak i kada nema generalno ne osećam se komfornim da imam vodiča samo za sebe. Jednom sam to uradio i iz nekog razloga introvert u meni se našao u nebranom grožđu.
Case in point
Muzej primenjene umetnosti je imao postavku posvećenu ratnoj propagandi odnosno posterima ratne propagande.
Posteri su bili iz zemalja učesnica Prvog svetskog rata (možda i drugog nisam siguran) i naravno bili su na različitim jezicima – engleskom, njemačkom, francuskom, ruskom itd. E sad dok se ja vrlo dobro snalazim sa razumevanjem engleskog i donekle ruskog, njemački i francuski su za mene nažalost misterija.
Muzej primenjene umetnosti je odlučio da za razumevanje propagande nije neophodno da uz postere navedu prevode.
U stvari, imao je nekoliko kartica na svakoj napisan prevod oko desetak ili nešto više kartica, godina izrade, država i slični informacija kojima je prirodno mesto bilo uz poster a ne da dešifrujemo sa kartice u dnu prostorije i povezujemo brojeve.
Bio je i vodič, koji je dao nešto malo više informacija.
Možda kustosi misle da posetioci i ne treba da dođu ukoliko nisu prilično dobro upoznati sa materijom? Možda ne žele da natovare izložbu dodatnim informacijama?
Sve to mi ipak deluje kao šteta, galerije i muzeji imaju jedinstvenu šansu da pruže nama plebsu šansu da zaista uronimo u umetnost ili neku temu čak iako prije toga nemamo položene neophodne ispite.
Verovatno ni dan danas ne bih preterano mario za umetnost da u gimnaziji i završnim razredima osnovne moja prof. likovne umetnosti nije imala sposobnost da umetnost objasni kroz kontekst u kome je stvarana, da objasni način na koji su društvene promene, lične promene i promene u shvatanju uloge umetnosti u društvu uticala na stvaranje pojedinačnog umetnika ili na shavatanje umetnosti koje je određivalo određenu školu ili pravac.
Stoga moj skroman predlog je postavite više konteksta. Koliko god impresivno bilo videti delatnost nekog umetnika iskustvo gubi na značaju ako posetilac nije u stanju da razume zašto i kako ako ih uopšte i ima
Na neki način ovo je doduše rešeno – skoro uvek uz izložbe postoje brošure, knjige itd. I dok postoje neke koje su zaista dopunile iskustvo (npr. knjiga uz izložbu dela Gotfrida Helnvajna no ona je koštala 1000 RSD) mnoge pak ne uspevaju.
Mislim uspevaju ako je cilj da posetioci ima vague osećaj da možda razume šta je pisac hteo da kaže,
Nadam se da nije mnogo od mene da tražim, ali više konteksta i više informacija molim.
No kao što rekoh stojim iza kritike, možda ne toliko oskudnost informacija koliko oblik prezentacije istih koji je delovao kao glorifikovana stranica na vikipediji.
Thing is, možda sam u nekoj manjini (ne bi bilo prvi put) no ja kada odem u muzej ili galeriju želim prije svega da naučim nešto više o temi postavke ili o umetniku i njegovoj umetnosti i neretko imam utisak da posebno izložbe nisu zamišljene na način da neko nešto nauči.
Razumem da u mnogim slučajevima postoje vodiči ali oni su često vremenski ograničeni ili ograničeni minimalnim brojem posetilaca za koje vodič pruža objašnjenja, čak i kada nema generalno ne osećam se komfornim da imam vodiča samo za sebe. Jednom sam to uradio i iz nekog razloga introvert u meni se našao u nebranom grožđu.
Case in point
Muzej primenjene umetnosti je imao postavku posvećenu ratnoj propagandi odnosno posterima ratne propagande.
Posteri su bili iz zemalja učesnica Prvog svetskog rata (možda i drugog nisam siguran) i naravno bili su na različitim jezicima – engleskom, njemačkom, francuskom, ruskom itd. E sad dok se ja vrlo dobro snalazim sa razumevanjem engleskog i donekle ruskog, njemački i francuski su za mene nažalost misterija.
Muzej primenjene umetnosti je odlučio da za razumevanje propagande nije neophodno da uz postere navedu prevode.
U stvari, imao je nekoliko kartica na svakoj napisan prevod oko desetak ili nešto više kartica, godina izrade, država i slični informacija kojima je prirodno mesto bilo uz poster a ne da dešifrujemo sa kartice u dnu prostorije i povezujemo brojeve.
Bio je i vodič, koji je dao nešto malo više informacija.
Možda kustosi misle da posetioci i ne treba da dođu ukoliko nisu prilično dobro upoznati sa materijom? Možda ne žele da natovare izložbu dodatnim informacijama?
Sve to mi ipak deluje kao šteta, galerije i muzeji imaju jedinstvenu šansu da pruže nama plebsu šansu da zaista uronimo u umetnost ili neku temu čak iako prije toga nemamo položene neophodne ispite.
Verovatno ni dan danas ne bih preterano mario za umetnost da u gimnaziji i završnim razredima osnovne moja prof. likovne umetnosti nije imala sposobnost da umetnost objasni kroz kontekst u kome je stvarana, da objasni način na koji su društvene promene, lične promene i promene u shvatanju uloge umetnosti u društvu uticala na stvaranje pojedinačnog umetnika ili na shavatanje umetnosti koje je određivalo određenu školu ili pravac.
Stoga moj skroman predlog je postavite više konteksta. Koliko god impresivno bilo videti delatnost nekog umetnika iskustvo gubi na značaju ako posetilac nije u stanju da razume zašto i kako ako ih uopšte i ima
Na neki način ovo je doduše rešeno – skoro uvek uz izložbe postoje brošure, knjige itd. I dok postoje neke koje su zaista dopunile iskustvo (npr. knjiga uz izložbu dela Gotfrida Helnvajna no ona je koštala 1000 RSD) mnoge pak ne uspevaju.
Mislim uspevaju ako je cilj da posetioci ima vague osećaj da možda razume šta je pisac hteo da kaže,
Nadam se da nije mnogo od mene da tražim, ali više konteksta i više informacija molim.
Коментари
Постави коментар