"Pupin - od fizičke ka duhovnoj realnosti" mešavina dobrog, čudnog i bezrazložno lošeg


Ako je u septembru izložba koju ste obavezno trebali posetiti bila  izožba posvećena Albrehtu Direru i njegovim savremenicima u Muzeju grada Beograda, izložba posvećena Mihajlu Pupinu “Pupin - od fizičke ka duhovnoj realnosti” je must have za mesec oktobar. 


Izložba je na adresi Istorijskog muzeja Srbije, cena prava sitnica 200 RSD, a ako ste student kao moja malenkost svega 100 RSD. 


Ova izložba je uspela da u meni izazove i osećanje zadovoljstva i osećanje nezadovoljstva i na kraju čuđenje. Sveukupno, moje mišljenje je  pozitivno, ali sa zvezdicom. Zvezdica jeste nešto veća ali nije vezana za suštinu. Pročitaćete uskoro zašto zvezdica.


Mihajlo Pupin vam je najverovatnije poznat kao jedan od najistaknutijih naučnika našeg porekla, i nekako u skladu sa time je pokušaj ove izložbe da uplovi u savremene tokove. Izložba  je interaktivna, multimedijalna, puna senzora a povrh svega tu je i redak okus proširene stvarnosti ili ti augmented reality-ja (u daljem tekstu AR). 

Izložba stremi visoko, i nadam se da ću vam približiti koliko se približila vrhovima u koje se zagledala. 

Dok sam  je obilazio stekao sam utisak da je preda mnom izložba dvostruke prirode odnosno dva sloja. 

Prvi bi bilo konvencionalno prenošenje znanja i poticanje iskre interesovanja koje ova izložba ima sve preduslove da ispuni. Priča o Pupinu je štaviše sama dovoljno snažna i inspirativna da ispuni misiju koju pred sobom ima izložba čak i kada bi u samu izložbu ušlo jako malo promišljenosti i želje da se priča predstavi na najbolji mogući način. Snaga priče o Pupinu se najbolje ogleda u prvom delu izložbe, posvećenom životnom putu Mihajla Pupina, oličenom kroz njegovo autobiografsko delo “Od pašnjka do naučenjaka”

Ne želim da spojlujem izložbu, ali je bitno napomenuti da ona je ona sveobuhvatan pogled na život Mihajla Pupina. Osim njegovih motiva i principa kojima se rukovodio i koji su ga oblikovali kao naučnika i čoveka, upoznaćete ako se upustite u ovu priču i Pupina, književnika, humanistu. Naravno upoznaćete Pupina i kroz njegove pronalaske. 

Telefoni, telegrafi i rendgen

A photo posted by @lordadlton on


Iz nekog razloga, kao izložba u izložbi, postoji i izložba dela iz Pupinovog legata. Odmah da se razumemo, ova dela itekako vredi pogledati i ako odete nemojte propustiti da to i uradite. Fizički je odvojena od osnovne postavke i ulazite u prostorije gde je predstavljen legat ulazite iz foajea odmah posle ulaznih vrata. 

Ali je zaista čudno, tematski potpuno odvojen ovaj deo izložbe valjda postoji na osnovu personalne unije. Valjda je ovo izložba u limbu. Čudna odluka, ali ne nužno loša. Kao što rekoh obavezno pogledajte i ovaj deo izložbe.
    

Ambijent moram pohvaliti, vizuelni izgled izložbe, detaljno osmišljen i lepo ukomponovan mada raznolik i nikako monoton. Različiti elementi koji se pojavljuju ipak imaju zajedničku temu i ishodište. Zaduženi za vizuelni izgled svoj posao su odradili ozbiljno, “scenografija” ističe i prati Pupinovu priču. 



Međutim tu dolazimo do drugog sloja izložbe - interaktivnog. Ako je  osnovna “scenografja” Pupinove priče u priličnoj harmoniji i pomaže  u razvoju priče o Pupinu, onda je interaktivni deo i pored najboljih namjera često suprotno.

A čak je i ministar odlučio da posebno istakne ovaj element izložbe

„Izložba o Mihajlu Pupinu pokazuje koliko nove tehnologije mogu da preobraze našu muzeološku praksu. Sada roditelji, ili bake i deke, čak i oni koji smatraju da je tablet — vrsta poslužavnika, mogu da povedu na izložbu svoje najmilije, bez straha da će se klinci, naviknuti na 3D kompjuterske igrice, u muzeju zanesvestiti od dosade."


Ograničenja su prije svega tehničke prirode i u idealnim uslovima možda bi zaista doprinjeli samoj izložbi. 

Ali izvedba nije bila na tom nivou. 

Prvo, značajan deo izložbe je interaktivan ali preko posebnih aplikacija za Android i iOS. Ali ako imate Android 4.1 (samo su  Android 4.4 KitKat i kasniji podržani)  poput mene na vašem pametnom telefonu “you are out of luck”. Isto ako imate Windows Phone, Blackberrry ili obični mobilni telefon.

Ovaj deo izložbe sam potpuno propustio, zahvaljujući nedostupnosti tehnoliogije.


Tako da što se tiče interaktivnog dijela odmah na početku moje iskustvo je bilo kljasto. Samim tim i moje iskustvo izložbe. 


Ovakva nesrećna situacija se uz malo dobre volje mogla izbeći. valjda je bilo jasno organizatorima da značajan deo njihovih eventualnih posjetilaca neće posjedovati željene aparate. da je njihov cilj bio da pruže posjetiocima što potpunije iskustvo trebali su imati nekoliko uređaja koje su uz neki vid osiguranja mogli predati posjetiocima kojima je neophodan. (A nije da su u muzejima gužve pa da neko može lako da prošvercuje npr. tablet od 10 inča) 


Ostatak kljaste interakcije je pak bio na nivou sjajnih ideja koje realnost može lako pogoršati. 

Ako prođete u blizini dela izložbe o Pupinovom dolasku u SAD, senzori vas prepoznaju i nastupju pripremljeni audio-vizuelni efekti. Nažalost ako ima nekoliko ljudi koji svako za sebe promatra izložbu možete pretpostaviti da se to pretvara u prilično konstantno ponavljanje efekata. It’s annoying and not particularly pretty. 


AR u sobi sa dijagramima, pati od  problema od kog su patili AR uređaji sve do pojave Majkrosoftovog HoloLensa - nepreciznosti. AR  je fantastičan doživljaj, ali samo kada radi perfektno. I posebno je efektan kada se može videti priroda koju nadograđuje. U ovom slučaju, ekrani koji bi na moj prilazak počeli da mi daju informacije koje je davao AR bi bili neuporedivo bolje i rešenje. Ovako sam se koncentrisao da gledam dijagram pod tačno određenim uglom a ne na informacije koje je AR prenosio. 

Ovo radi neprecizno,  nije immersive 2% zahvaljujući statusnoj traci prisutnoj u vidnom polju


Ima tu još par stvarčica, ali ne želim o tome. U suštini ovo je sjajna izložba, koju bih svakome najradije preporučio (što svakako i planiram da uradim) ali kojoj je dodat apsolutno nepotreban sloj u težnji da se bude kul, in, u toku sa omladinom i koji je već bio izgovor ili ideja. 


Jednostavno, šteta je. Izložba da je bila  konvencionala bila bi i više nego uspješna u mojim očima, izbor eksponata je bio odličan, predstavljanje tih istih eksponata isto tako odlično. Priča je bila prilično koherentna i obuhvatal je sve delove života Mihajla Pupina zbog kojih ga cenimo i zbog kojih može i treba da bude inspiracija mladima, kojima je, imam utisak, izložba bila namenjena. 

Poziv koji se ne odbija



Možda postoje mnogi koji žele modernizaciju muzeja i izložbi, uvođenje sto i jednog multimedijlnog čuda kako bi postakve bile zanimljivije, i sve to ima smisla ali dokle god multimedija i interaktivnost ne uzrokuje neugodne prekide u iskustvu. 


Ambijentalna muzika, monitori sa interaktivnim/multimedijalnim sadržajem i informacijama o eksponatu koji bi se eventualno automatski aktivirali pri prilasku/prolasku bi u ovom slučaju bili neuporedivo efikasnije i srećnije rešenje. 


Ovako napravili ste ono što se u svetu tehnologije zove gimmick. Napravili ste rešenje koje traži problem.  

Moram i da napomenem nedostatak suvenira i kataloga. 


Suvenira, koje bi ste poneli kao memento na izložbu uopšte nema, što je posebno šteta pošto niste molgli napraviti npr. fotografiju zahvaljujući mračnom ambijentu (osim ako nemate natprosečno poznavanje fotografskog umijeća i kvalitetniju opremu od prosečne). IMS pak ima desetine suvenira na temu ratnika, ratnica, heroja i sl. Valjda istorija nauke nije toliko interesantna. 


Katalog postoji ali njegova cena je 2000 RSD. Za mene, previše, posebno imajući u vidu da je katalog za Direrovu izložbu bio 4 puta jeftiniji. 


I eto, ispade da sam više kudio nego hvalio. Ali to nije realan odnos. Ono što je za pohvalu je neuporedivo značajniji deo ovog iskustva. 


Stoga ako ste stigli do ovih redova opet vam dosađujem i poručujem ako ikako imate vremena i sredstava obavezno posetite ovu izložbu. 


A photo posted by @lordadlton on


izvori slika redom: seecult.org , novosti.rs, novosti.rs, pcpress.rs, b92.net, novosti.rs

Коментари

Постави коментар