U Press magazinu od 16. oktobrta 2011 godine izašao je tekst koji je glasio ¨14 razloga zašto je Evropska unija dobra¨ u prirodu razloga neću ni da ulazim, zašto bi bilo dobro jer razlozi koje autor navodi za dobar deo našeg naroda predstavljaju naučnu fantastiku jer šoping bez granica, uređenije plaže i sigurnije i jeftiniji let ne spadaju u našu listu želju, pre bi se tu našli hleb i mleko, a to da cemo svi dobiti posao ako uđemo u EU neveruje niko normalan, jer ne daje EU poslove već indirektno ovi isti naš političari koji neće postati sposobniji ulaskom u EU.
Ja sam osoba koja voli za i protiv analize jer u ovom slučaju dijalektika je veoma upotrebljiva alat. Pošto je u jednom velikom glasilu izašlo za red je da neko napiše I 14 razloga protiv. Kao i u dijalektici istina je negde između. Verovatno u normalnom i staloženom postizanju standarda a ne u bezglavoj ideologiji.
Smatrao sam da su ekonomski razlozi mnogo bitniji od nekih drugih velikom broju ljudi, onom koga nacionalni interesi koje desničari propagiraju ne zanimaju previše, ali im je sa druge strane važan ekonomski standard.
Tekst je copy/paste manje-više ali nadam se da će preneti neke možda nedovoljno poznate informacije o EU, koje bi pomogle u formiranju vapšeg mišljenja o uniji, a I stalno nam govore da je informisanost o EU mala.
Zaduženost istočnoevropskih zemalja je u periodu priključenja i posle njega drastično porasla:
Mađarska je 2000 godine bila dužna 29.6 a već 2005 66.2 milijardi dolara danas spolji dug Mađarske izbnosi 80.2% njenog BDP-a
Rumuija je 2000 godine bila zadužena 9.3 a 2005. 35.6 milijardi dolara, Poljska je 2000 godine bila zadužena 57 milijardi a 2005 čak 101.5 milijardi dolara, za vreme priključenja u EU dug istočnoevropskih i baltičkih zemalja je porastao za preko 200 milijardi dolara.Ipak Grčka i njena kriza su najjasniji pokazatelj od svih zašto ne treba ući u EU.
Poljoprivreda
Grana privrede od koje na prostoru Srbije I Republike Srpske zavisi mnogo porodica sigurno neće procvetati u EU. Prema zakonima EU tržišta svih zemalja EU moraju biti otvorena za sve roizvođače, što se podrazumeva I za poljoprivredne proizvode, da li neko misli da naši seljaci mogu da izdrže trku sa francuskim farmerima.
Treba znati da je Mađarska koja je bila veliki izvoznik poljoprivrednih I prehrambenih proizvoda danas uvoznik istih, jer zapadnoevropske zemlje imaju daleko bolju startnu poziciju I zahvaljujući tehnološkom razvoju produktivnost u tim zemljama je višestruko veća nego kod nas. Proizvodnja koja će donositi profit će se vrlo brzo naći u rukama multinacionalnih (Zapadnoevropskih) kompanija kao npr. u Poljskoj.
Ako pomislite na subvencije koje daje država... pa zaboravite na njih , ulaskom u EU obavezujete se da vaše poljoprivredne subvencije neće biti veće od EU subvencija za 25% do 30%. Smrtna presuda za vojvodinu, Semberiju, zar ne?
Korupcija
Jedan od gorućih problema našeg društva je upravo korupcija i EU dušebriznici nam govore kako će ona nestati čim se uključimo u elitu. Valjda zaboravljaju da je 1999. Evropska komisija (nešto poput vlade EU) morala da podnese ostavku poel izveštaja o finansijskim proeverama.
U 20% ugovora koje je zaključila Evropska agencija za obnovu na Balkanu 2003. godine su postojale anomalije. Najveći skandal je izazvalo podmićivanje službenika Agencije od strane firme “Simens“ radi remonta termoelektrane „Nikola Tesla“. Vrednost remonta je bila 50 miliona evra. Tako je „Simens“ dobio posao iako je britansko-francuski konzorcijum imao bolju ponudu.
Bečki dnevnik „Prese“ je 2006. godine objavio studiju o korupciju u EU austrijskog poslanika u evropskom parlamentu Herbeta Beša. Prema toj studiji samo u 2004. godini je zbog različitih neregularnosti u zemljama EU nestalo 982,3 miliona evra sredstava iz Fonda za dotaciju.
Prema Transparency International-u najkorumpiranije države su I dalje one koje su bile I pre ulaska u EU Bugarska, Rumunija, Grčka uz dodatak Portugala i Italije.
Vize
Često spominjane kao ključna prednost, što bi I bile kad ne bi morali uz sebe da imate pri prelasku granice nekoliko stotina evra. Slovenija je tražila pre nekoliko godina da se za ulazak u tu zemlju iz Rumunije I Bugarske mora imati radni ugovor, poziv, objašnjenje sa jasnim ciljem puta I 70€ zasvaki dan boravka), od 2000. Rumuni I bugari su da bi ušli u druge zemlje EU morali imati sa sobom 500€.
Ili bolje se podsetite koliko ste puta vi oni koje poznajete bili češće u inostranstvu ili na letovanu od kada su uvedene vize, jel da da je bilo kolko para toliko muzike?
Ne može se reći da ovo nepomaže studentima, sportistima i sl. ali može se biti u šengenu i bez EU, a btw što pomaže odlivu mozgova.
Siromaštvo i nezaposlenost
Pogledajte večeras dnevnik, tamo su Grčka u dugu, Španija u dugu I sa 45% mladih nezaposlenih I slično. U pomoravskom okrugu i dalje rade Bugari i Rumuni za nadnice do 20tak evra. Isto tako Česi rade u Nemačkoj...
Glavni gradovi
Boljitak se oseti u glavnim gradovima nije slučajno u punom jeku ¨Beogradizacja Srbije¨ plate u Beogradu I za po 3 puta veće nego u nekim malim I udaljenim opštinama. Glavni gradovi dobijaju donacije za rekonstrukcije znamenitih delova grada, sa druge strane u provincijama vlada maltene glad.
Transpodunavlje uzalud čeka na kompenzaciju za zatvorena državna preduzeća; u područje istočnog dela Mađarske, poznatog kao region hiljadu siromašnih sela jedva da je procurio koji dolar, mada su, kako izgleda, uzalud obećani programi za izjednačavanje. U skladu s tim, nezaposlenost u Budimpešti je minimalna, dok se u oblastima (komitatima) Borsod-Abauj i Scabolcz-Szatmar penje od 30 posto do 50 posto.
U Beogradu je nezaposlenost oko 7% dok u nekim opštinama i regionima prelazi 50%. Plate u Beogradu mogu biti I preko 45000 dinara dok su u Trgovištu 14000 dinara. u Beogradu se gradi most od 500 miiona evra. Trgovište koje je pretrpelo poplave i ostalo bez mosta, ostalo bez pomoći onog trenutka kad je na vlas došao DSS, u Kraljevu nema novca da se renoviraju škole...
Cene nekretnina
Cene nekretnina su jedna d prvih stvari kojima ulazak u Eu povećava cenu - i to za duplo. Danas si I ovako mnogim stanovi I kuće samo pusta želja.
Povećanje plata i penzija
u RS i Srbiju neće doći, u Srbiji su I dan dans veće penzije nego u bugarskoj gde su ok 150 evra a povećanje od 5% je planirano za 2013. Prosečna plata u Bugarskoj je 340€ (manje nego u RS). Naravno da se to ne odražava toliko kada živite samo u Bugarsoj, ali možete samo gledati izloge po nemačkoj.. ako skupite onih par stotina evra da bi uopšte ušli.
Euro i demokratija
http://www.youtube.com/watch?v=TgAaK6Eav-Y
Postoje I politički razlozi njh 10 je izneo Vaclav Klaus predsednik Češke
Europska unija postat će država i imat će sve osnovne odlike jedne države. Imat će svoj ustav, svoje građane, svoj teritorij, svoje vanjske granice, svoju valutu, svoga predsjednika, svoga ministra vanjskih poslova itd. Imat će svoju zastavu, himnu i državni praznik.
U toj novonastaloj državi federalnoga tipa, trenutne zemlje članice bit će obične regije ili provincije.
Ustav države Europske unije bit će nadređen ustavima zemalja članica. Čak će i cjelokupni pravni poredak EU-a biti nadređen pravnom poretku zemalja članica.
Izraz ustavni ugovor kao takav je neprecizan i samo privremen. Ovaj će dokument biti ugovor među suverenim državama samo dok - kao ugovor - ne bude potvrđen u zemljama članicama. Tada će taj dokument postati pravi ustav.
Pojam zajedničkoga suvereniteta koji je dosad bio prevladavajući, u današnjoj je staroj Europskoj uniji napušten i umjesto njega je stvoren nov paneuropski suverenitet. Države u novoj Europskoj uniji gube svoje, dosad, eksluzivno pravo za stvaranje svojih vlastitih zakona.
Građani zasebnih zemalja članica postat će građani države Europske unije s izravnim pravima i obvezama ove europske države.
Zemlje članice moći će primjenjivati one ovlasti koji će im EU prepustiti, a ne obratno, što je bila izvorna ideja europskih integracija. Izvedene (sekundarne) zakonske odluke Europske unije bit će nadređene izvornim (primarnim) zakonskim odlukama zemalja članica.
Europska unija, a ne zemlje članice, sklapat će međunarodne ugovore s ostalim državama.
Važnost manjih zemalja članica, što znači i same Republike Češke, umanjuju se glasačkim postupcima (u usporedbi s trenutnom situacijom koja je rezultat Ugovora u Nici) ustavnim ugovorom.
Čak i u područjima donošenja odluka, u kojima će zemlje članice u budućnosti zadržati pravo veta, te odluke mogu u bilo koje vrijeme biti podređene glasu većine (dovoljno je da se predstavnici ili premijeri zemalja Europske unije slože, što mogu napraviti bez da parlamenti pojedinih zemalja dobiju priliku odlučivati o tome, da ne spominjem građane koji bi trebali moći izraziti svoje slaganje ili neslaganje).
objavljeno na: milkogrmusa.com (Teza-Antiteza-Sinteza) i na frontal.rs (doduše oni su pogresili i napisli 20 razloga) 17.10.2011.
Коментари
Постави коментар