Pre nekoliko dana u izjavi za Večernje Novosti potpredsednica DS Jelena Trivan je izjavila nešto veoma simptomatično. Naime ona je izjavila kako DS želi da vlada sa starim partnerima.
Možda mi je i strašno to što je postalo normalno da se neko nadmeće da bude naš vladar, neznam nekako me to podseća ne feudalizam i na gledanje ljudi samo kao na imovinu ili statistiku, šta li već, ali u svakom slučaju ne kao na samostalne osobe vredne poštovanja.
Da li smo spali na to da budemo roba i da budemo apsolutno sporedni?
U našim vladama sede ljudi koji se nazivaju ministrima ali se ne ponašaju u skaldu sa nazivom njihove funkcije (ministar od engleskog minister što izvorno označava osobu koja služi nekome ili sveštenika (slugu božijeg)).
Naravno da niko ne očekuje da oni budu naše sluge ali se podrazumeva da služe nacionalnim interesima (imamo li ih mi uopšte?) no nažalost oni se ne bave ni time. Možemo se nadati da bi bar državu vodili domaćinski no oni ne rade ni to. Mislim, razlika između feudalnog gospodara i ''demokratskog'' je u tome što ovaj prvi nema nikakvu odgovornost prema podanicima, dok sa druge strane demokratski gospodar ima makar fiktivnu odgovornost, zato ozbiljno zapitajmo se predstavljaju li oni išta drugo nego feudalne vladare sa modernizovanim i redizajneiranim feudima?
Osnovne osobine našeg društva a pogotovo državnog aparata su nepotizam, potkupljivost, kukavičluk u odnosu na vlast i ostale gmizavačke osobine, dakle osobine koje potpuno odgovaraju slugarenjskom mentaliteu koji je trebao biti usađen čoveku feudalnog doba. No ne treba misliti da je naš narod nedemokratičan, naprotiv on je demokratičan ali u onom izvornom značenju a ne u značenju politike i sistema.
Sistem koji nam je generisan nažalost izvlači najgore iz nas.
.Postavlje se pitanje: čega je ovo rezultat i kako prevazići i što je najgore koje su posledice?
Čega je ovo rezultat je pitanje koje je izuzetno kompleksno, moglo bi se objašnjavati više vekovnim podaništvom no nije samo naš narod bio podanički cela Evropa feudalnog doba se sastojala od podaničkih naroda u nekom smislu.
Opasnija stvar je dovođenje jednog oblika vladavine na prečac bez temelja neophodnih za sprovođenje ideja tog sistema. Pričam o demokratiji, nemojte me loše shvatiti nisam ja anti demokrata, ali pogledajmo ozbiljnije gde je nastala današnja liberalna demokratija i pod kojim uslovima.
Demokratija posebno liberalna demokratija je proizvod društva kapitala i razvijeni društvenih sistema i vrednosti, društava u kojima su pre toga prevaziđeni feudalizam i apsolutna monarhija a pre svega društva sa jakom političkom samosvesti i društava visoke discipline. Nije slučajno ideolog liberalizma (danas njegovu ideju baštini libertarizam) englez Džon Lok postavi tadašnje postulate u trenutcima
revoucionarne Engleske I buđenja svesti buržoaske mase, svesne svojih potreba I svojih ciljeva I naročito sredstava kojima će doći do ostvarenja istih.
Da li smo mi u našem istorijskom razvoju imali išta od toga?
Revolucije u našem narodu su se odvile kao nacionalna buđenja i kao borba za slobodu u njima nema elemenata društvene revolucije i nema elemenata prosvećivanja građanskih masa. Novi državni poredak je doveden u našu zemlju ali svjest naroda koji treba da živi u njoj je svjest naroda koji nije prošao kroz neophodne stadijume nije sazreo za ono što ga je na prečac snašlo.
Da li je moguće da se u ovome krije korjen onoga što zovemo ''sistemskim'' greškama u društvu? (npr.sistemska korupcija)
Na rešavanju problema prevazilaženja jaza društvenog razvitka u svakom društvu treba da radi elita tog društva.
Mi nemamo elitu.
Ali zato imamo anti-elitu.
Problem naše ''elite'' i ''inteligencije'' objasnio je još Arčibald Rajs u svom ''Čujte Srbi!''
Ta inteligencija i elita pokupljena sa dvonedeljnih kurseva (bukvalno su dvonedeljni neki kursevi za obuku o NATO i prozapadnim vrlinama) nesposobna da postane ona na koju je ljubomorna, opterećena malim planačkim mentalitetom ljubomorno upropaštava one koji bi mogli da im se približe i njen cilj nije da unapredi okolinu nego je jednostavno postala sama sebi cilj i za cilj postavila svoju uzvišenost nad drugima, nažalost u materijalnom smislu jer u drugom ni ne mogu.
Oni koji vrede (a takvih ima mnogo, ali oni su nečujna većina) ne usuđuju se da uđu u taj splin, napuštaju obeshrabreni borbu, među pravom elitom i pravim intelektualcima danas preovlađuje nažalost ono nargoje po nih i po sve nas-defetizam. Rašenje za prevaziaženje ovog problema je upravo u tome buđenju prave i obaranju stare elite, kako to izvei je vec nešto čime bi trebalo da se pozabavi šira zajednic ''budnih'' intelektualaca. Do tad stoje prazna mesta...
Nažalost u tako nastala mesta uhlebili su se mediokriteti ljudi nulte moralne a i svake druge vrednosti i oni vuku dole i kad to ne žele jer neće, neznaju i ne mogu drugačije. Tako nastaje naša politička ''elita'' - apsolutno negativnom selekcijom.
A posledice?
Previše su vidljive.
Коментари
Постави коментар